Poput Borhesa i ja zamišljam raj kao jednu ogromnu biblioteku. Tu je smešteno sve što je ikada napisano, a ti imaš čitavu večnost da sve to pročitaš :)
Pošto ovde imamo ograničeno vreme za čitanje, prinudjeni smo da filtriramo ono što ćemo čitati. Preporuke prijatelja, intrigantan naslov, kritike, kratak opis na korici knjige sve to može da utiče na naš izbor.
Davno je rečeno da o knjizi ne treba suditi na osnovu korica, ali svi to ponekad radimo... Ok možda ne baš svi, ali priznajem da ja to radim :)
Knjigu “Privilegovana” nikada ne bih izabrala, baš zbog dizajna korica, ali stalno pokazivanje na sat mog dragog, učinilo je da biram malo neskoncentrisanije nego inače i sada mi je drago zbog toga.
Mislila sam da je reč o još jednoj tandara-broć knjizi, chick lit u svom najgorem izdanju, ali sam u njoj pronašla mnogo više. Radnja je smeštena u internatu, kakav kod nas ne postoji, ali očigledno postoje neke stvari koje su zajedničke svim ljudima.
Iako sam tinejedžerka bila davno, odlično se sećam tog doba. Ne kao vremena neobuzdanosti i odličnog provoda, već kao jednog teskobnog perioda, kad silnu energiju trošiš na gluposti. Kada je sve “blam” i kada je sve što ti se dešava katastrofa epskih proporcija. Kad se porediš s drugima i čini ti se da su svi lepši, bogatiji i srećniji od tebe. Kada je važnije kako te drugi vide, nego ko si zaista. Ko ima drugačija sećanja, očigledno ne čuva stare dnevnike i “pamti samo sretne dane” ;)
A onda odrasteš, godine prodju i shvatiš kakva si mala budala bio. Da se polovina stvari zbog kojih si noćima brinuo, nikada nije ni desila, a da je ono što se jeste desilo bilo važno samo tebi i da si mogao da budeš mnogo srećniji da si zaista radio ono što želiš, a ne ono što je cool i što si mislio da treba.
Junakinja romana je ipak ekstremnija od prosečnog tinejdžera, i vrlo je teško saosećati sa njom, jer je sama koren svih svojih problema, ali mi je knjiga ipak držala pažnju i navela me da razmišljam o njoj i kad sam završila sa čitanjem.
Ne znam da li bih je isto doživela da sam tinejdžerka i da li bih uspela da izvučem neku pouku, da li bi mi pomogla da lakše prodjem kroz neke krize ili je to nešto do čega možemo da dodjemo samo sopstvenim iskustvom.
Pošto ovde imamo ograničeno vreme za čitanje, prinudjeni smo da filtriramo ono što ćemo čitati. Preporuke prijatelja, intrigantan naslov, kritike, kratak opis na korici knjige sve to može da utiče na naš izbor.
Davno je rečeno da o knjizi ne treba suditi na osnovu korica, ali svi to ponekad radimo... Ok možda ne baš svi, ali priznajem da ja to radim :)
Knjigu “Privilegovana” nikada ne bih izabrala, baš zbog dizajna korica, ali stalno pokazivanje na sat mog dragog, učinilo je da biram malo neskoncentrisanije nego inače i sada mi je drago zbog toga.
Mislila sam da je reč o još jednoj tandara-broć knjizi, chick lit u svom najgorem izdanju, ali sam u njoj pronašla mnogo više. Radnja je smeštena u internatu, kakav kod nas ne postoji, ali očigledno postoje neke stvari koje su zajedničke svim ljudima.
Iako sam tinejedžerka bila davno, odlično se sećam tog doba. Ne kao vremena neobuzdanosti i odličnog provoda, već kao jednog teskobnog perioda, kad silnu energiju trošiš na gluposti. Kada je sve “blam” i kada je sve što ti se dešava katastrofa epskih proporcija. Kad se porediš s drugima i čini ti se da su svi lepši, bogatiji i srećniji od tebe. Kada je važnije kako te drugi vide, nego ko si zaista. Ko ima drugačija sećanja, očigledno ne čuva stare dnevnike i “pamti samo sretne dane” ;)
A onda odrasteš, godine prodju i shvatiš kakva si mala budala bio. Da se polovina stvari zbog kojih si noćima brinuo, nikada nije ni desila, a da je ono što se jeste desilo bilo važno samo tebi i da si mogao da budeš mnogo srećniji da si zaista radio ono što želiš, a ne ono što je cool i što si mislio da treba.
Junakinja romana je ipak ekstremnija od prosečnog tinejdžera, i vrlo je teško saosećati sa njom, jer je sama koren svih svojih problema, ali mi je knjiga ipak držala pažnju i navela me da razmišljam o njoj i kad sam završila sa čitanjem.
Ne znam da li bih je isto doživela da sam tinejdžerka i da li bih uspela da izvučem neku pouku, da li bi mi pomogla da lakše prodjem kroz neke krize ili je to nešto do čega možemo da dodjemo samo sopstvenim iskustvom.
Ja mislim da sam aj aod onih koje nisu pisale dnevnik i pamte samo sretne dane :) Ali znam da se sjetim osjecaja koje sam tad imala i tjeskobe koju sam osjecala i sigurna sam da sam se tako puno duze osjecala. Eto sad moram knjigu procitat ;)
ReplyDelete